Историјат развоја термо штампарског папира
Током 1930-их, у електрокардиографији је први пут коришћен термални папир за штампање воска који користи термални запис.
Током 1940-их, Сједињене Државе су развиле метод термичког копирања који користи инфрацрвене зраке као извор топлоте за претварање оригиналне слике у термалну слику.
Током 1950-их, компанија 3М из Сједињених Држава измислила је термални папир за штампање система металних спојева.
Шездесетих година прошлог века, компанија НЦР изумела је термални папир за штампање користећи реакцију леуко боја и фенолних једињења, што је такође најчешће коришћена метода термичког снимања.
Током 1970-их и 1980-их, примена термалног папира за штампање у комуникацији и слању факса се брзо развијала, годишња производња се брзо повећала, а технологија је такође направила велики напредак. Брзина снимања се променила са Г1 машине на тренутну Г4 машину.
Након 1990-их на термо папир за факс утицала је постепена популаризација факс машина за обични папир, а производња термо папира за факс је опала. Међутим, примена папира за термичку штампу у другим областима се и даље убрзано развија.

Карактеристике папира за термичку штампу
Једноставан је за употребу и погодан за различите уређаје за термичко снимање; сам термални рекордер је јефтин, једноставан и компактан, готово не захтева одржавање и има ниску буку при снимању; снимање је брзо, а образац текста јасан; образац снимања и текст имају кратак период складиштења, обично само једном. Година; цена је већа од обичног папира.





